Основне информације о атмосфери ЕКС експлозије

Шта је зона опасности од експлозије?

ЗОНА ОПАСНОСТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈЕ – простор у коме се може јавити смеша запаљивих материја са ваздухом или другим оксидујућим гасовима, са концентрацијом између доње и горње границе експлозивности.

Својства смеше запаљиве супстанце и ваздуха

Својства запаљивости:

- Доња граница експлозивности (LEL) је најнижа концентрација горива у запаљивој смеши испод које паљење смеше иницијатором и даље спонтано ширење пламена под одређеним условима испитивања нису могући.

- Горња граница експлозивности (UEL) је највиша концентрација горива у запаљивој смеши изнад које паљење смеше иницијатором и даље спонтано ширење пламена под одређеним условима испитивања нису могући.

- Температура самопаљења

Запаљива својства

Температура самопаљења је најнижа температура на којој се запаљива супстанца запали при контакту са врућом површином или као резултат топлотног зрачења са те површине (без учешћа спољашњег пламена или варнице).

Гасови и течне паре са температуром самопаљења испод 85 °C сматрају се самозапаљивим на собној температури.

ТАБЕЛА ТЕМПЕРАТУРА

ЕНЕРГИЈА ПАЉЕЊА

Експлозија захтева паљење. Да би паљење било могуће, потребна је такозвана **ЕНЕРГИЈА ПАЉЕЊА**.
Минимална енергија паљења, Emin, је најнижа енергија кондензатора у електричном колу, чије пражњење изазива паљење смеше и ширење пламена под специфичним условима испитивања.
Минимална вредност енергије паљења је параметар који омогућава процену опасности од експлозије коју представљају извори енергије који постоје у разматраном подручју.

ИЗВОРИ ПАЉЕЊА

ГЛАВНИ ИЗВОРИ ПАЉЕЊА МОГУ БИТИ:

• Механички генерисане варнице
• Електричне варнице
• Електростатичке варнице
• Вруће површине

МИНИМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ ПАЉЕЊА СМЕШАВА ГАС-ВАЗДУХ

ПОДЕЛА ОПРЕМЕ

Група I: метан у подземним рударским радовима
Група II: гас, магле, паре

IIA – пропанска група (260 µJ)
(122 гасова и пара, нпр.: ацетон, метил и етил алкохол, ацетон)
IIB – етиленска група (95 µJ)
(27 гасова и пара, нпр. етилен, водоник сулфид)
IIC – водонична група (18 µJ)
(4 гаса: ацетилен, водоник, хидразин, угљен-дисулфид)

Група III: прашина и остало
IIIA – експлозивне флокуле
IIIB – непроводљива прашина
IIIC – проводљива прашина

EX КЛАСИФИКАЦИЈА

Зона G - Гасови, магле, паре
Зона D - прашина
Зона 0 - експлозивна атмосфера се јавља континуирано и траје дуго времена
Зона 1 - експлозивна атмосфера се јавља спорадично
Зона 2 - експлозивна атмосфера се не јавља током нормалног рада, а ако се и јави, траје кратко време.

КАТЕГОРИЈЕ БЕЗБЕДНОСТИ ОПРЕМЕ ПРЕМА ДИРЕКТИВИ 94/9/ЕЗ

КАТЕГОРИЈА ОПРЕМЕ 1 - ови уређаји пружају веома висок ниво безбедности и омогућавају континуирани рад тамо где су експлозивне атмосфере стално присутне => Зона „0“
КАТЕГОРИЈА УРЕЂАЈА 2 - ови уређаји пружају висок ниво заштите => Зона „1“
КАТЕГОРИЈА УРЕЂАЈА 3 - ови уређаји пружају нормалан ниво заштите => Зона „2“

ОЗНАЧАВАЊЕ УРЕЂАЈА

CE 0344 Ex II 2 G Ex e ia IIC T6
CE – декларација о квалитету
0344 – идентификациони број сертификационог тела
II – група експлозије
2 – категорија уређаја -> Зона 1, 21
G – опасност од гаса / D – опасност од прашине
Ex e ia – тип заштите од експлозије
IIC - подгрупа експлозије
T6 - температурна класа – 85C

Класификација типова заштите:
d – ватроотпорна конструкција према IEC 60079-1, пољски стандард PN-EN-50018:2000
ib – својствено безбедна конструкција према IEC 60079-111, пољски стандард PN-EN-50020:2000
e – ојачана конструкција према IEC 60079-7, пољски стандард PN-EN-50019:2000
q – са заштитом од праха/песка према IEC 60079-5, пољски стандард PN/E-08113
n – уређаји намењени за зону 2
k – водоотпорно
ia – својствено безбедно
p – са заштитним гасом од надпритиска према IEC 60079-2, пољски стандард PN/E-08112
o – са заштитним уљем према IEC 60079-6, пољски стандард PN/E-08114
m – херметичко кућиште
s – посебна верзија

ПРЕГЛЕД ПРОИЗВОДА

Контролне станице:

- полиестер, нерђајући челик
- зоне 1, 21

Разводне кутије:

- алуминијум, полиестер, нерђајући челик
- зоне 1, 21