Извори паљења које обухвата ATEX директива

Efikasan izvor paljenja jedan je od tri osnovna elementa koji opisuju opasnost od eksplozije. Bez dovoljne količine energije koja se isporučuje sistemu zapaljive supstance (u obliku gasa, pare ili prašine) i vazduha (ili drugog oksidansa), ne postoji rizik od eksplozije. Zato je jedan od osnovnih načina upravljanja rizikom eliminacija ili maksimalno smanjenje verovatnoće njihovog nastanka.

Kao što postoje standardi koji opisuju većinu pitanja vezanih za zaštitu od eksplozije, takođe postoji i standard koji precizira koji se izvori paljenja uzimaju u obzir prema ATEX direktivi.

Prema standardu PN-EN 1127-1:2019-10 „Eksplozivne atmosfere i zaštita od eksplozije – Deo 1: Osnovni pojmovi i metodologija“, postoji 13 faktora koji mogu izazvati eksploziju.

Standard razlikuje

Vruće površine

Eksplozivne atmosfere mogu se zapaliti u kontaktu sa vrućim površinama ako njihova temperatura dostigne temperaturu paljenja atmosfere. Kada vruće površine mogu doći u kontakt sa eksplozivnim atmosferama, mora se obezbediti bezbednosna margina između maksimalne temperature površine i temperature paljenja. Ova margina zavisi od klasifikacije zone i određuje se prema standardu PN-EN 1127-1.

Plamen i vreli gasovi

Plamenovi i usijane čestice mogu izazvati paljenje eksplozivnih atmosfera. Čak i veoma mali plamenovi spadaju među najefikasnije izvore paljenja i zato moraju biti eliminisani iz opasnih područja zona 0 i 20. Plamen može postojati u zonama 1, 2, 21 i 22 samo ako je bezbedno zatvoren, kako je opisano u standardu PN-EN 1127-1. Nezaštićeni plamenovi koji nastaju sagorevanjem ili zavarivanjem moraju se sprečiti organizacionim merama. Na primer, za eksplozivne gasove, otvoreni plamen je gotovo uvek efikasan izvor paljenja.

Mehaničke iskre

Trenje, udarci i habanje, na primer tokom mlevenja, mogu izazvati varničenje. Iskre mogu zapaliti zapaljive gasove i pare, kao i određene smeše magle/vazduha ili prašine/vazduha (posebno metalne prašine). U naslagama prašine, tinjanje može biti izazvano iskrama, što može predstavljati izvor paljenja eksplozivnih atmosfera.

Električni uređaji

Čak i pri niskim naponima, električne iskre i vruće površine mogu predstavljati izvore paljenja u električnim uređajima (npr. tokom prekidanja električnih kola ili usled lutajućih struja). Zbog toga se uopšteno smatra da su električni uređaji – bez obzira na oblik – potencijalni izvori paljenja.

Lutajuće struje

Elektrostatička pražnjenja: koronska, četkasta, klizna, konusna, varnična

Nastajanje, akumulacija i nestanak neuravnoteženog električnog naelektrisanja na površinama različitih električno neprovodnih i izolovanih provodnih objekata (uključujući i ljudsko telo). Rad uložen u razdvajanje suprotnih naelektrisanja (npr. trenjem, razdvajanjem materijala, usitnjavanjem, prskanjem ili spoljnim električnim poljem) pretvara se u potencijalnu energiju električnog polja koje okružuje razdvojena naelektrisanja.

Atmosferska pražnjenja (munje)

Ovaj faktor je prilično slučajne prirode, ali je značajan zbog prenete energije. Zato je potrebno koristiti odgovarajuće uzemljenje za sve provodne delove.

• Elektromagnetni talasi radio frekvencije (RF) od 10⁴ do 3×10¹² Hz
• Upotreba prenosnih uređaja na baterije dozvoljena je u eksplozivnim atmosferama samo ako imaju ATEX sertifikat.
• Elektromagnetni talasi od 3×10¹¹ do 3×10¹⁵ Hz
• Jonizujuće zračenje
• Ultrazvuk
• Adiabatijska kompresija

Egzotermne reakcije, uključujući samopaljenje prašina

• Supstance se mogu zagrejati kao rezultat hemijskih reakcija koje proizvode toplotnu energiju (egzotermne reakcije), čime postaju izvor paljenja. Ovo samozagrevanje je moguće ako je brzina oslobađanja toplote veća od brzine njenog rasipanja. Ako je odvođenje toplote otežano ili je temperatura okoline visoka (npr. tokom skladištenja), brzina reakcije može porasti do tačke u kojoj se dostižu uslovi paljenja. Najvažniji parametri su odnos zapremina/vazduh u reaktivnim sistemima, temperatura okoline i vreme zadržavanja.
• Visoka temperatura može dovesti do tinjanja i/ili sagorevanja i izazvati paljenje eksplozivnih atmosfera. Sve zapaljive supstance nastale reakcijom (npr. gasovi ili pare) mogu zatim formirati eksplozivne atmosfere sa okolnim vazduhom, znatno povećavajući rizik. U svim zonama treba izbegavati, ako je moguće, samopaljive supstance. Ako je rukovanje takvim supstancama neophodno, zaštitne mere moraju biti prilagođene svakom pojedinačnom slučaju.

Ostali standardi i propisi koji se odnose na zaštitu od eksplozije takođe su važni i ukratko su opisani ovde: propisi za EX zone. Preporučuje se da se s njima upoznate.